Obeležje zaboravljenom velikanu, piscu kultnih drama, autoru filmskih ostvarenja koja se ubrajaju u najznačajnija u zlatnoj eri svetske kinematografije, otkrili su gradonačelnik Užica Jovan Marković i urednik u "Novostima" Jelena Kosanović. Svečanosti je prisustvovao veliki broj Užičana.
Bavljenje najvećim mitom savremenog sveta, američkim snom, iz ugla emigranta pristiglog iz Srbije, centralno je mesto Tešićeve poetike. Vodeći američki filmski kritičari složni su u jednom: najuzbudljivije filmove u SAD napravila su dva Slovena, Tešić sa "Četiri mangupa" i Piter Bogdanović sa "Poslednjom bioskopskom predstavom". Nažalost, Tešić je u vremenu raspada Jugoslavije, pokušavajući da objasni javnosti u SAD šta se na Balkanu dešava, doživeo cenzuru. To je za njega bio epilog američkog sna, njegova poslednja životna drama koja je uticala da ode prerano, 1996. godine.

- Poslednjih godina Tešićevog života, on je sa gotovo testamentarnim predosećanjem govorio "da je na svetu nešto izgubljeno, nešto što čoveka čini srećnim" i da je "postalo potrebno da čovek kupi stotinu stvari da bi tu prazninu popunio". Dodao je Tešić, da je jedini pravi buntovnik koji danas postoji - moralan čovek - rekao je Zoran Jeremić, autor knjige "Stojan Stiv Tešić - život i tri drame", jedinog celovitog dela o oskarovcu koje je do danas objavljeno u Srbiji.

U godinama najveće slave, Tešić se vraćao u Srbiju, i u grad svog detinjstva, posećivao je rođake, obilazio gradsku plažu, stari grad... U svom poslednjem pismu prijatelju iz Užica Milanu Popoviću, iz Njujorka napisao je: "Ne znam o čemu se radi, ali melodija našeg jezika i dalje odzvanja u mojoj glavi".

U užičkom Narodnom pozorištu održan je i simpozijum o Stivu Tešiću, a ovdašnji ansambl igrao je njegov komad “Umetnost i dokolica”.

Autor teksta: N. Jovanović