- Pisac: Milutin M. Uskoković
- Režija: Aleksandar Saša Lukač
- Kostimograf: Snežana Kovačević
- Datum premijere: 13.09.2007.godine
- Pisac: Anton Pavlovič Čehov
- Režija: Predrag Kalaba
- Kostimograf: Snežana Kovačević
- Datum premijere: 24.04.2008.godine
- Pisac: Karlo Goldoni
- Režija: Andrea Paciotto
- Kostimograf: Snežana Kovačević
- Datum premijere: 19.07.2007. godine
Zašto „Vrteška“ A. Šniclera? Najpre radi se o kvalitetnom dramskom tekstu koji današnjim brojnim izvođenjima u svetu pokazuje da ga vreme nije pregazilo. U vreme nastajanja beše to skandalozan komad čak i cenzurisan a danas je to „starinski elegantna“ rasprava o muško-ženskim odnosima. Upravo ta tema koja nikad ne izlazi iz mode održala je interesovanje za ovaj komad, naravno, uz sve njegove dramaturške vrednosti. Blago ironičan, humorni ton koji provejava kroz ovaj komad čini ga još zanimljivijim za današnjeg gledaoca.
U podnaslovu „Višnjika“ Anton Pavlovič Čehov dao je preciznu žanrovski odrednicu: „komedija u četiri čina“. Od tada je prošlo više od stotinu godina i više od stotinu velikih reditelja, teoretičara i pozorišnih umetnika, pokušavalo je da ovu zadatost ospori.
U jednoj sačuvanoj prepiski Čehov prebacuje Stanislavskom kako je od njegovih komičnih junaka stvorio plačljivce. U odgovoru na Čehovljevo pismo, Stanislavski priznaje da je prilikom čitanja „Višnjika“ i sam plakao „kao žena“, zatim nastavlja ubeđujući Čehova da preispita svoje stavove o tragičnom i komičnom, uveravajući ga da je ovaj komad novovekovna tragedija. Da li je?
Savremena srpska adaptacija Goldonijevog klasičnog dela
Nesvakidašnja postavka Sluge dvaju gospodara prenosi goldonijevsku priču u današnju Srbiju,kroz prevod koji ne dotiče samo jezik, nego i geografiju i vreme, i koji ovo delo pretvara u surovu i ironičnu komediju o profitu i dvostrukoj igri. Adaptaciju su, u šest ruku, realizovali reditelj Andrea Paciotto, Susanne Winnacker i Jovan Ćirilov, koji je i uradio prevod na srpski jezik. Ishod je aktuelna, savremena priča u kojoj se balkanski duh i oštra srpska ironija spajaju sa goldonijevskom ljupkošću i humorom, u zabavnoj i surovoj igri.