Sve smo ovo igrali

Ukupan broj izvdedenih prestava je nekoliko desetina hiljada

Odigrane predstave (505)

-    Pisac: Džon Golsvorti

-    Pisac Aleksandar Kornječuk

-    Pisac: Borisav Stanković

-    Pisac: Stevan Sremac
-    Premijera: 28.11.1946. godine

-    Pisac: Branislav Nušić
-    Reditelj: Dragiša Petrović
-    Premijera: 04.07.1946.godine

-    Pisac: Škvarkin
-    Reditelj: Dragiša Petrović
-    Premijera: 02.06.1946.godine

-    Pisac: A.Kornejčuk
-    Prevod: dr G.Stojanović
-    Reditelj: Dragiša Petrović.
-    Premijera: 25.04.1946.godine

-    Pisac: Branislav Nušić
-    Reditelj: Dragiša Petrović
-    Premijera: 21.03.1946.godine

-    Pisac: Milovan Glišić
-    Reditelj: B.Vlajić
-    Premijera: 07.03.1946.godine

-    Pisci: J.Veselinović i D.Brzak
-    Reditelj: Dragiša Petrović
-    Premijera: Januar 1946.godine

Pisac: Valentin Katajev.
Reditelj: Obrad Nedović
Premijera: 27.12.1945.godine

- Pisac: Branislav Nušić
- Režija: kolektivna
- Premijera: 14.12.1945.godine

-    Pisac: Branislav Nušić
-    Reditelj: O.Nedović
-    Premijera: Oktobar 1945.godine

- Pisac: Valentin Katajev
- Reditelj: Obrad Nedović
- Premijera: 24.09.1945.godine

...Molijer u ovoj farsi prikazuje sopstveni život, ali i život modernih skorojevića, podsmevajući se bolno i samoironično jednom neuspelom bračnom životu, njegovoj omiljenoj temi, baveći se fatalnom igrom Žorža Dandena i Anželike, mešajući, po kozna koji put, život i scenu, čineći ovaj komad brilijantnom kritikom pomodarstva, licemerja i bolesne težnje ka „visokim krugovima“...

Zašto „Vrteška“ A. Šniclera? Najpre radi se o kvalitetnom dramskom tekstu koji današnjim brojnim izvođenjima u svetu pokazuje da ga vreme nije pregazilo. U vreme nastajanja beše to skandalozan komad čak i cenzurisan a danas je to „starinski elegantna“ rasprava o muško-ženskim odnosima. Upravo ta tema koja nikad ne izlazi iz mode održala je interesovanje za ovaj komad, naravno, uz sve njegove dramaturške vrednosti. Blago ironičan, humorni ton koji provejava kroz ovaj komad čini ga još zanimljivijim za današnjeg gledaoca.

U podnaslovu „Višnjika“ Anton Pavlovič Čehov dao je preciznu žanrovski odrednicu: „komedija u četiri čina“. Od tada je prošlo više od stotinu godina i više od stotinu velikih reditelja, teoretičara i pozorišnih umetnika, pokušavalo je da ovu zadatost ospori.

U jednoj sačuvanoj prepiski Čehov prebacuje Stanislavskom kako je od njegovih komičnih junaka stvorio plačljivce. U odgovoru na Čehovljevo pismo, Stanislavski priznaje da je prilikom čitanja „Višnjika“ i sam plakao „kao žena“, zatim nastavlja ubeđujući Čehova da preispita svoje stavove o tragičnom i komičnom, uveravajući ga da je ovaj komad novovekovna tragedija. Da li je?

Reditelj Aeksandar Lukač, koji se posle četrnaest godina prvi put iz Kanade vratio u Srbiju, postavio je ovaj komad prošle godine, ali su tu predstavu pojedini kritičari osuđivali, tvrdeći da nasilja nad decom i pedofilije nema u Srbiji. Međutim, ako pratite medije, videćete da su ti problemi uzeli maha i o njima otvoreno moramo da razgovaramo

Savremena srpska adaptacija Goldonijevog klasičnog dela

Nesvakidašnja postavka Sluge dvaju gospodara prenosi goldonijevsku priču u današnju Srbiju,kroz prevod koji ne dotiče samo jezik, nego i geografiju i vreme, i koji ovo delo pretvara u surovu i ironičnu komediju o profitu i dvostrukoj igri. Adaptaciju su, u šest ruku, realizovali reditelj Andrea Paciotto, Susanne Winnacker i Jovan Ćirilov, koji je i uradio prevod na srpski jezik. Ishod je aktuelna, savremena priča u kojoj se balkanski duh i oštra srpska ironija spajaju sa goldonijevskom ljupkošću i humorom, u zabavnoj i surovoj igri.

RUMUNIJA 21 je savremena komedija s pevanjem i nešto pucanja koja bez uvijanja govori o rumunskoj – ali ne samo o rumunskoj – tranziciji i procesu ulaska u Evropsku Uniju. Oštro pero mladog pisca Peke Stefana nimalo ne štedi sve apsurde i moralne devijacije nastale u društvu koje još nije raščistilo sa apsurdima i devijacijama iz starog poretka, pa pokušaji uspostavljanja novih vrednosti i civilizacijskih standarda na tako klimavim nogama završavaju neslavno.

logo pozorista 250

Trg partizana 12 - 31000 Užice, Srbija

centrala (031) 522-097, 519-966

 

XXVIII JUGOSLOVENSKI POZORIŠNI FESTIVAL UŽICE 

od 1-7. novembra 2023.

Sve o njemu i prethodnim festivalima pogledajte na:

www.JPF.uzickopozoriste.rs

Pozorište na socijalnim mrežama

Ovog meseca na programu

Sreda 4.septembar u 20:30 č
KOVAČI
Miloš Nikolić
Nemanja Ranković
Mala scena
UŽICE


Petak 6.septembar u 18:00 č
PALČICA
Po motivima bajke
Nemanja Ranković
Mala scena
UŽICE

Petak 13.septembar u 20:30 č
KOVAČI
Miloš Nikolić
Nemanja Ranković
Mala scena
UŽICE

Sreda 18.septembar u 20:30 č
KOVAČI
Miloš Nikolić
Nemanja Ranković
Mala scena
UŽICE

Petak 20.septembar u 18:00 č
DUGONJA,TRBONJA I VIDONJA
Spasoje Ž.Milovanović
po motivima bajke
Nemanja Ranković
Mala scena
UŽICE

Sreda 25.septembar u 20:30 č
Gostujuća predstava
NJ.K.V.
Istorijska drama o životu princa Đorđa Karađorđevića
Igraju:Aleksandar Stojić i Vladimir Tešović
Uroš Čupić
Mihailo Laptošević
Mala scena
UŽICE

Subota 28.septembar u 20:00 č
PREMIJERA
LETO KADA SAM NAUČILA DA LETIM
Dramatizacija Branislava Ilić
Goran Golovko
Velika scena
UŽICE