Ova komedija napisana je dramaturški vešto, uz nesumnjivo poznavanje malovaroškog mentaliteta: razgovor četvoro ljudi u čekaonici železničke stanice i otkriva gotovo sve „tajne“ života provincijske sredine. I sve bi to moglo izgledati komediografski iščašeno i izvitopereno kad ne bi bilo istinito i sasvim mogućno u nas tokom poslednje decenije prošlog i početkom ovog, 21. veka. Razgovor i sve što se dešava u čekaonici železničke stanice provincijske varošice smeštene na nekoj sporednoj pruzi upravo zbog očigledne istinitosti uzdiže se do metaforične slike ne samo jedne sredine, nego i čitave ove zemlje.
Komedija „Opet plače, al sad od sreće“ efektno je scensko delo, koje će, uvereni smo, naći svoje izvođače u pozorištu, ali i na elektronskim emisionim medijima, odnosno na radiju i televiziji: dobro sprovedena dramaturška pravila o jedinstvu mesta, radnje i vremena, verodostojno prikazani likovi, kao i do autentičnosti verno oblikobane razgovorne scene, čine ovaj tekst pogodnim i za medijska izvođenja. Ne treba zanemariti ni da lepo profilisani likovi različitih zanimanja i opredeljenja daju mogućnosti i režiji i glumcima za efektnu scensku realizaciju.
Dr Raško Jovanović
(Savremena srpska drama 13, Beograd, 2002)
