Da li je umetnost veća od života? Od kakvog, od čijeg života? Ko je više pozvan da se bavi ovim pitanjima od najvećeg živog sprskog pesnika i pisca.

Ovo je moj prvi susret sa Ljubomirom Simovićem u pozorištu. I to baš u Užicu, mestu koje zauvek zauzima posebno mesto u našoj književnosti, jer je središte njegove drame. Užice i ova priča su, kako lik Dropca "...kao vjenčani, i pred ljudima i pred ikonama".

"Lov na veštice" je hajka na slobodnu misao, svojevoljnost, neposlušnost, samosvojnost i  slobodnu reč. Taj lov traje vekovima. Iako lovci menjaju svoju uniformu, ideologiju, preuređuju institucije ili svetski poredak, meta je uvek na čelu slobodoumne  misleće osobe, one koja ne ćuti, ne trpi i nije pokorna. Volela bih da mogu da kažem "progon veštica" je metafora ali me svakodnevne vesti demantuju. Nema metafore. Žene i dalje stradaju, trpe nasilje, javni i medijski linč. Umetnici stradaju, intelektualci takođe. 

Dobro došli  u rajski pakao

Nije bez humora ova Čapekova priča koja se dešava na ostrvu na kojem je najveća fabrika na svetu za proizvodnju robota, gde čovek proizvodi robote po ugledu na sebe. Ideja je da služe da b ise čovek oslobodio teškog rada i posvetio svom usavršavanju. Ali... "Ljudima koji imaju ideje ne treba dati vlast", kaže Čapek u komadu.

 „Oduvek sam hteo da radim neku epsku fantastiku. Nešto sto se tiče slovenske mitologije. Tekst Vasilisa Prekrasna, otvorio mi je „neki“ začaran svet za decu. Pored te Ezopovske basne, bajke o alama i vešticama, ovaj tekst Miodraga Stanisavljevića, govori i o nama samima u nekom sociološko-političkom kontekstu. Njegova Vasilisa nije samo bajka o carevim sinovima već edukativna priča da Ne znači- Ne. Ne može neki bahati velmoža (zmaj Ognjan) da tek tako otima sve što misli da mu pripada samo zato što je u stanju da bljuje vatru. S druge strane carević Ivan koji je maltretiran od strane svojih najbližih (braće) uspeva i dokazuje da pojedinac može promeniti svet na bolje.“

Vahidin Prelić