Koristeći tehniku blisku modelu drame u drami, autor Stiv Tešić u ovaj porodični komad implementira psihološka, socijalna i ontološka pitanja savremenog sveta na koja teško nalazimo odgovore. Šta je to što danas – u vremenu izgubljenih iluzija, u vremenu cinizma i otuđenja – još može da nas pogodi, šta nam uopšte deluje dramatično? Pratimo tragedije izražene u brojkama, slušamo o ovoliko ili onoliko hiljada mrtvih i unesrećenih, ležerno prelazimo preko „pitanja Kurda“ ili bilo koje slične teme koja vremenom izaziva samo zamor i dosadu, i pri tom bizarno, estetski samozadovoljno pronalazimo da u ovome svetu postoje skladne tragedije najvišeg reda. Izgubivši empatiju sa tragedijom drugog, odustavši od saosećanja sa tuđom patnjom, odustajemo i od sebe samih.

PORFIROGENEZA, u internoj mitologiji, za koju je ova reč izmišljena, znači „genezu krvopijstva“. Reč je o onoj vrsti krvopijstva koje i danas zaokuplja našu stvarnost. Tema je, u stvari, toliko ozbiljna da joj se sme prići samo komediografski, „neozbiljno“. Jedina prava osveta krvopijama koje nam već vekovima sede za vratom jeste ismevanje, a ako u grotesknom pogonu parodije budemo i sami žrtvovani, utoliko gore po nas same. Šta drugo i zaslužuju ovce, koje su se ponadale da će ih vuk pustiti na miru, ako ga prethodno nahrane sopstvenom krvlju...

Podsećajući da je Aristofan jedan od najpoznatijih grčkih komediografa, i da je po oceni svetskih teatrologa "Lizistrata" njegov najbolji tekst, Popović je rekao novinarima da će u 65-godišnjoj istoriji užičkog teatra, sa 510 premijera, ovo biti prva premijera nekog antičkog komada.