Na samom početku, Žiri Festivala želi da podeli svoj utisak da je ovogodišnja produkcija Zajednice, zastupljena na Festivalu, na vrlo visokom umetničkom nivou.
Žiri posebno zapaža da su profesionalna pozorišta Srbije, otvorena za nove, istraživačke formate, u skladu sa trendovima pozorišta za decu i mlade u svetu.
Primećujemo da pozorišni umetnici i umetnice, u okviru Zajednice profesionalnih pozorišta, osvajaju prostor za inovativan i angažovan teatarski izraz.
S obzirom na bogatstvo i raznolikost istraživačkih pristupa i pozorišnih rezultata, stiče se utisak da postoji potreba za proširenjem, pa i izmenom definicija postojećih festivalskih nagrada, utemeljenih na tradiciji dramskog pozorišta, jer tradicionalno definisane nagade ne mogu uvek da obuhvate elemente istraživačke radoznalosti autorki i autora, čiji rad je zastupljen u okviru repertoara pozorišnih institucija koje čine Zajednicu.

U skladu sa svim navedenim, žiri je doneo sledeće odluke:

 Specijalna nagrada za repertoarski potez kojim pozorišna umetnost doprinosi kulturi mira i međugeneracijskog dijaloga dodeljuje se Narodnom pozorištu Užice za predstavu „Leto kada sam naučila da letim“.
Predstava „Leto kada sam naučila da letim“ dramatizacija je popularnog romana Jasminke Petrović, koji je od nedavno deo obavezne lektire za učenike i učenice osnovne škole. Odluka da se ovaj naslov postavi na scenu, u ključu poetskog realizma, na način koji komunicira sa najširom publikom svih uzrasta, otvara prostor za razumevanje kompleksnih istoriijskih okolnosti
postjugoslovenskih društava, ali i intimističkih, univerzalnih pitanja vezanih za odrastanje. Predstava poziva publiku da se uključi u dijalog kojim se promovišu vrednosti kulture mira.

 Specijalna nagrada za razvoj inovativnih koncepata i praksi teatra zajednice u okvirima institucionalnog pozorišta za decu i mlade dodeljuje se Pozorištu za decu i mlade Kragujevac, za predstavu „Grad svetlosti“.
Predstava „Grad svetlosti“ rezultat je složenog procesa, koji je obuhvatio i uključio, ne samo umetnike i pozorišne delatnike različitih vokacija, već i građane Kragujevca, svih generacija, na čijim ličnim pričama, sećanjima i iskustvima se zasniva ova predstava. Pozorište ovde osvaja društvenu funkciju izgradnje kolektivnog sećanja, čime pomaže da se rekreira i promoviše
kontinuitet razvoja jedne otvorene, inkluzivne i kulturno pluralne urbane zajednice, u turbulentnim istorijskim okolnostima.

 Specijalna nagrada za razvoj novih pristupa u lutkarskom pozorištu, kojima se neguje likovna i muzička kultura mlade publike, dodeljuje se predstavi „Meduza Suza“ Narodnog pozorišta Pirot. „Meduza Suza“ je neverbalna, lutkarska predstava, koju odlikuje izvanredna kolektivna igra ansambla Narodnog porišta Pirot. U radu na ovoj predstavi, dramski glumci i glumice superiorno su ovladali novim prostorom umetničkog izražavanja i komunikacije sa mladom publikom. Predstava se bavi važnim temama, vezanim za ekologiju i zaštitu životne sredine, na način koji odgovara na globalnu krizu vrednosti, osnažujući i inspririšćući mladu publiku, da otkrije sofisticirana izažajna sredstva, koja uključuju raskošnu likovnost i izbor muzike,
zasnovan na ključnim delima muzičke umetnosti.

 Nagrada za autorsku muziku dodeljuje se Ignjatu Milićeviću za kompozitorski rad na predstavi „Leto kada sam naučila da letim“ Narodnog pozorišta Užice.
Autorska muzika Ignjata Milićevića nije samo zvučna kulisa, već aktivno doprinosi oblikovanju i razvoju dinamične scenske naracije i uspostavljanju žanra poetskog realizma, kojim se ova predstava ističe. Muzička rešenja mladog kompozitora su poetična, ali i duhovita, čime se publici pomaže da angažovano prati i duboko doživi emotivnu, dramsku priču.

 Nagrada za najbolju kostimografiju dodeljuje se Stefanu Savkoviću za predstavu „Onda kada smo se izgubili“ Kraljevačkog pozorišta.
Kostimografija u scenskom delu „Onda kada smo se izgubili“ je živi segment predstave, koji skupa sa glumcima, pripoveda dramsku priču. Odmičući se od realizma, kroz dosledna, ali nežna i diskretna kostimska rešenja, Stefan Savković učestvuje u stvaranju scenskog sveta, u koji nas ova predstava neodoljivo poziva i blisko uključuje. Autorska odluka Stefana Savkovića da kostime zasnuje na transparentim materijalima, značajno doprinosi komunikaciji dominantne ideje predstave, vezane za emotivni doživljaj dece i njihovih roditelja, u momentima porodičnih kriza.

 Nagrada za ukupni scenski dizajn predstave dodeljuje se celokupnom timu predstave „Grad svetlosti“ Pozorišta za decu i mlade Kragujevac: autoru predstave Davidu Zuazoli, Alini Alinkovoj, Marku Stamatoviću, Marku Đuriću, Saši Radovanoviću, Aleksandru Petkoviću, Milici Redžić Vulević, Ljubici Radomirović i Radetu Stamenkoviću. Glavni junak u ovoj predstavi je Grad, na pozornici rekreiran kroz makete i dokumentrane reference na poznate zgrade, zdanja i urbane celine koje ga čine.
Autor predstave David Zuazola, sproveo je ideju da makete izradi zajedno sa svim učesnicima u predstavi, tehničarima, ali i glumcima i glumicama, koje ovu predstavu izvode. Pri tome, osnovna vrednost nije u sofisticiranoj likovnosti, koliko u oslanjanju na postojeće veštine koautorskog tima, koji su svoju ljubav i pripadnost gradu u kom žive, izrazili kroz igru rukotvorina kojima se oživljavaju ahitektonski, spomenički i urbanistički artefakti. U razmaštavanje ovih elemenata, uključuju se i igračke, kao redimejd objekti, bliski dečijoj i mladoj publici. Scenski dizajn ove predstave, nije dizajn – već sama predstava i proces kojim se do predstave došlo.

 Ravnopravne nagrade za glumačka ostvarenja dodeljuju se Dragani Vranjanac i Biljani Zdravković, za uloge u predstavi „Leto kada sam naučila da letim“ Narodnog pozorišta Užice i Aleksandri Arizanović i Vladimiru Jovanoviću za uloge u predstavi „Onda kada smo se izgubili“ Kraljevačkog pozorišta. U dinamičnoj, nesebičnoj partnerskoj igri, glumice Narodnog pozorišta Užice, Dragana Vranjanac i Biljana Zdravković na scenu donose svu kompleksnost sestrinskog odnosa, punog ljubavi, topline i razumevanja za karakterne različosti likova Bake Marije i Nona Luce, koje su dramatične istorijske okolnosti udaljile, kroz period od više decenija njihovih života. Mudar odabir glumačkih sredstava i njihova darovita primena na sceni, realistične likove koje igraju, podižu na nivo metafore širih društvenih odnosa.
Aleksandra Arizanović i Vladimir Jovanović u partnerskoj igri devojčice Line i njenog brata Tomasa, donose čistu emociju, bez patetike i persiflaže. Koristeći se raznovrsnim elementima glumačkog izraza – od psihološkog realizma, preko komike, scenskog pokreta sa akrobatskim elementima, do pevanja i sviranja, odigravaju složenu scensku priču o bolnom procesu gubitka roditeljskog oslonca, nepohodnog u odrastanju deteta.

 Nagrada za najbolji dramski tekst dodeljuje se ravnopravno autorki dramatizacije Branislavi Ilić i autorki romana Jasminki Petrović, za tekst predstave „Leto kada sam naučila da letim“ Narodnog pozorišta Užice. Pristupajući dramatizaciji romana „Leto kada sam naučila da letim“ Jasminke Petrović, Branislava Ilić je uspešno sažela književni predložak prevodeći ga na jezik dramske radnje, pri čemu su sačuvani ključni kvaliteti i elementi ovog vrednog književnog dela. Stavljanjem fokusa na porodične odnose, postignuto je jedinstvo radnje, i istovremeno otvoren prostor za glumačku nadogradnju dramskih likova. U dramaturškom radu na predstavi „Leto kada sam naučila da letim“ nastao je komad koji se može igrati i u drugim pozorištima i drugačijim rediteljskim čitanjima, čime se značajno obogaćuje opseg pozorišnog repertoara za mladu publiku, na našim prostorima.

 Nagrada za najbolju režiju dodeljuje se Bojani Lazić za predstavu „Peta strana sveta“ Puls teatra, Lazarevac.
U radu na autorskom projektu „Peta strana sveta“ Bojana Lazić se opredelila da stupi u nekoliko manje istraženih polja: pozorište za veoma mladu publiku, pozorište koje učestvuje u ranom razvoju dece, senzorno pozorište i teatar lišen linearne naracije. Svim mogućnostima i izazovima koji se otvaraju u ovoj vrsti istraživačkog rada, pristupila je koristeći se metodama kolektivnog autorstva, u kome kreativni saradnici, ravnopravno učestvuju i doprinose. Istraživački postupak poentiran je visoko poetskom porukom o poverenju u dete koje, upoznajući svet oko sebe, upoznaje i svet u sebi i na osnovu tih otkrića, smelo i slobodno gradi budućnost.

 Nagrada za najbolju predstavu u celini dodeljuje se Kraljevačkom pozorištu za predstavu „Onda kada smo se izgubili“ po tekstu Lote Farup, u režiji Damjana Kecojevića.
Predstavu „Onda kada smo se izgubili“ karakteriše kako visok umetnički nivo svih pozorišnih elemenata, tako i izrazit društveni značaj. U pozorišnom smislu, predstavu odlikuje savremena postdramska poetika, koja angažuje sva izražajna sredstva i ravnopravno ih primenjuje u procesu stvaranja značenja, u kome aktivno učestvuje i publika, svih uzrasta. Društveno gledano, predstava otvara prostor za razgovor o osetljivoj i donekle tabuziranoj temi fragilnosti tradicionalne porodice, u savremenom društvu, pri čemu ova predstava ima isceliteljski potencijal. Dobrobit deteta je jasno i nedvosmisleno u centru ove pozorišne priče, koja postavlja imperativ odgovornosti odraslih za stvaranje zdrave i pouzdane mreže podrške, u odrastanju novih generacija. Predstave poput ove, ukazuju na poželjan pravac razvoja pozorišta za decu i mlade, koje prepoznaje svoju moć da miri, leči, vaspitava i pomaže da se prevaziđu brojni izazovi odrastanja, u savremenom svetu.

Sunčica Milosavljević
Sanja Matejić
Milena Bogavac

U Užicu, 25. novembra 2024.