Bila bi otvorena za sve, kao i svi ostali kapaciteti Narodnog pozorišta. Planirajući Letnju scenu, arhitekta i autori projektnog zadatka, nisu se zadovoljili samo ravnom ledinom na čijem kraju bi napravili pozornicu. Ne, prostor su razradili do najfinijih detalja prateći najsavremenija dostignuća scenske nauke koja su tog trenutka postojala u svetu. 

Celina letnje pozornice sa svojim sadržajima (scena, gledalište i prolazi) zauzima celokupni prostor dvorišta. Ulaz je planiran iz ulice Marije Mage Magazinović i to tako da istovremeno omogućava kolski prilaz za potrebe zatvorene scene Narodnog pozorišta. U daljoj trasi pristupni put se transformiše u pešačku stazu kojom se pristupa prolazima ka gledalištu i sceni. Ostatak ulaznog prostora prema ulici je zauzet zelenilom sa namerom da se zvučno i vizuelno izoluje dvorišni prostor.
Letnja scena u dvorištu Narodnog pozorišta planirana je da ima pozornicu (koja je u vezi sa zgradom i njenim resursima) i 16 redova koji se stepenasto spuštaju prema sceni. Redovi u gledalištu su prelomljeni kako bi se što povoljnije postavio posmatrač u odnosu na scenu. Duž bokova planirani su prolazi ka gledalištu i pomoćni pristup pozornici.
Posmatrajući geometriju zgrada koje formiraju dvorište kao i planiranu geometriju poda Letnje pozornice može se zaključiti da bi i akustika prostora bila veoma dobra te bi prostor, pored pozorišnih predstava, bio veoma upotrebljiv za muzičke koncerte.
Druga namena pozornice je bila - javni skupovi. Time je verovatno planirano da se izbegne bespotrebno habanje veoma skupog i dragocenog prostora velike scene Narodnog pozorišta. Posebno stoga što javni skupovi u većini slučajeva ne zahtevaju angažovanje opreme potrebne za pozorišne predstave.
Pored navedenog, zanimljivo je pomenuti i tadašnje razmišljanje da geometrija prostora, i okolnost da ga formiraju zgrade pristojne visine, dozvoljava da se prostor pokrije tako da bude zaštićen od preteranog osunčanja ili, u boljoj varijanti pokrivanja, od kiše.
U međuvremenu, od 1961. godine do danas, prostor planiran za Letnju pozornicu je pretrpeo minimalne izmene u smislu da je volumen zgrade Vesti produžen do ulice Marije Mage Magazinović. Međutim, i u tom slučaju je geometrija zgrade prilagođena planiranoj formi Letnje pozornice čime je dopunjuje a ne da joj šteti. Ostatak dvorišta Narodnog pozorišta je od tada do danas neuređen, zastrt šljunkom i asvaltiran samo u delu kojim se pristupa magacinima zgrade Pozorišta. Trenutno se koristi kao parking za potrebe korisnika i zakupaca poslovnog prostora zgrade “Vesti”.
Projekat do danas nije realizovan jer su se skoro pola veka neprestano pojavljivali novi razlozi u koje treba investirati sredstva poreskih obeveznika. Možda i nije bilo dovoljno razumevanja. Narodno pozorište u Užicu ime našeg grada, širom Evrope, pronosi po dobru. Istina je, da ako bi se napravila Otvorena pozornica, postoji “opasnost” da zaposleni u Pozorištu, pored postojećeg, naprave još jedan, letnji, festival. Ali, mislim da vredi rizikovati. Možda bi i mi trebali da razmišljamo o tome da počnemo da kućimo naš grad a ne samo prodajemo ono što naši Očevi Su Gradili.
Užice, 19. novembra 2013. godine
dr Duško Kuzović dipl.ing.arh.