Odigrane predstave (505)

- Pisac: Jelena Lukić
- Režija: Jelena Lukić
- Datum premijere: 05. oktobar 2011.godine

- Pisac: Ivo Andrić
- Režija: Nebojša Bradić
- Datum premijere: 23.09.2011.godine

- Pisac: Jelena Lukić
- Režija: Jelena Lukić
- Datum premijere: 22.06.2011.godine

- Pisac: Milovan Vitezović
- Režija: Branko Popović
- Datum premijere: 03.06.2011.godine

- Pisac: Anđelo Beolko Rucante
- Režija: Slavenko Saletović
- Datum premijere: 07.10.2010.godine

- Pisac: Jelena Marković Lukić
- Režija: Boris Todorović
- Datum premijere: 17.06.2010.godine.

RUMUNIJA 21 je savremena komedija s pevanjem i nešto pucanja koja bez uvijanja govori o rumunskoj – ali ne samo o rumunskoj – tranziciji i procesu ulaska u Evropsku Uniju. Oštro pero mladog pisca Peke Stefana nimalo ne štedi sve apsurde i moralne devijacije nastale u društvu koje još nije raščistilo sa apsurdima i devijacijama iz starog poretka, pa pokušaji uspostavljanja novih vrednosti i civilizacijskih standarda na tako klimavim nogama završavaju neslavno.

- Pisac: Žan Pol Antoan
- Režija: Slobodan Ljubičić
- Datum premijere: 20.10.2009.godine

Specifičnost užičkih „Rodoljubaca“ je i u tome što žene igraju muške likove, a muškarci ženske, ali reditelj upozorava da to „nije travestija, većtranspozicija“. On kaže da je početna ideja bila da glumci u belim odelima igraju u bazenu sa blatom, te da je od takvog rešenja odustao iz finansijskih i tehničkih razloga. „Ovo su rodoljupci bez boje, isprani rodoljupci, jer je danas sve zadržalo formu, a nema suštinu. Svijet oko nas nema nekakav mobilizirajući ili ključni događaj, a nas više zanima Obamina inauguracija od onog što nam se pred nosom dešava“, kaže Zapija i svedoči da je u Sterijinom komadu pronašao ne priču o žaru rodoljublja, već prvenstveno ljudski egoizam, koji je spreman da pozdravlja zastave svake vlasti.

...Molijer u ovoj farsi prikazuje sopstveni život, ali i život modernih skorojevića, podsmevajući se bolno i samoironično jednom neuspelom bračnom životu, njegovoj omiljenoj temi, baveći se fatalnom igrom Žorža Dandena i Anželike, mešajući, po kozna koji put, život i scenu, čineći ovaj komad brilijantnom kritikom pomodarstva, licemerja i bolesne težnje ka „visokim krugovima“...

U podnaslovu „Višnjika“ Anton Pavlovič Čehov dao je preciznu žanrovski odrednicu: „komedija u četiri čina“. Od tada je prošlo više od stotinu godina i više od stotinu velikih reditelja, teoretičara i pozorišnih umetnika, pokušavalo je da ovu zadatost ospori.

U jednoj sačuvanoj prepiski Čehov prebacuje Stanislavskom kako je od njegovih komičnih junaka stvorio plačljivce. U odgovoru na Čehovljevo pismo, Stanislavski priznaje da je prilikom čitanja „Višnjika“ i sam plakao „kao žena“, zatim nastavlja ubeđujući Čehova da preispita svoje stavove o tragičnom i komičnom, uveravajući ga da je ovaj komad novovekovna tragedija. Da li je?

Zašto „Vrteška“ A. Šniclera? Najpre radi se o kvalitetnom dramskom tekstu koji današnjim brojnim izvođenjima u svetu pokazuje da ga vreme nije pregazilo. U vreme nastajanja beše to skandalozan komad čak i cenzurisan a danas je to „starinski elegantna“ rasprava o muško-ženskim odnosima. Upravo ta tema koja nikad ne izlazi iz mode održala je interesovanje za ovaj komad, naravno, uz sve njegove dramaturške vrednosti. Blago ironičan, humorni ton koji provejava kroz ovaj komad čini ga još zanimljivijim za današnjeg gledaoca.

Savremena srpska adaptacija Goldonijevog klasičnog dela

Nesvakidašnja postavka Sluge dvaju gospodara prenosi goldonijevsku priču u današnju Srbiju,kroz prevod koji ne dotiče samo jezik, nego i geografiju i vreme, i koji ovo delo pretvara u surovu i ironičnu komediju o profitu i dvostrukoj igri. Adaptaciju su, u šest ruku, realizovali reditelj Andrea Paciotto, Susanne Winnacker i Jovan Ćirilov, koji je i uradio prevod na srpski jezik. Ishod je aktuelna, savremena priča u kojoj se balkanski duh i oštra srpska ironija spajaju sa goldonijevskom ljupkošću i humorom, u zabavnoj i surovoj igri.

ZAŠTO KARDANUS?
Za razliku od autora, Kardanusima sam ja saputnik mnogo duže, (možda zbog datuma mog rođenja!?) ali živeli smo nekako parazitski, pritajeni, dok nisam sreo Goranovog Hieronymusa pre dve godine u „Bečkereku“, gde mi ga je autor stidljivo pokazao. Imao sam osećaj da ovo „prvo mače“ ne treba bacati u vodu, već ga treba javno pokazati, prikazati, diviti mu se, suditi njegove mane i vrline, čuditi se njegovoj pitkoj nenametljivosti, britkoj komperativnosti, pokornoj nepretencioznosti, pronicljivoj jasnoći, prividnoj neaktuelnosti, setnoj gorko-smešnoj mudrosti... zašto?
ZAR TO NIJE DOVOLJNO?!?

- Pisac: Žan Anuj
- Režija: Filip Markovinović
- Datum premijere: 27.januar 2006.godine

- Režija: Stefan Džeparoski
- Datum premijere: 28.06.2005.godine.

Reditelj Aeksandar Lukač, koji se posle četrnaest godina prvi put iz Kanade vratio u Srbiju, postavio je ovaj komad prošle godine, ali su tu predstavu pojedini kritičari osuđivali, tvrdeći da nasilja nad decom i pedofilije nema u Srbiji. Međutim, ako pratite medije, videćete da su ti problemi uzeli maha i o njima otvoreno moramo da razgovaramo

Godinama su Pazolinijeve tragedije paralisale svet teatra zbog svoje izuzetne snage, gustine reči (u stihovima), složenosti obrađenih tema kao i zbog inovativnog koncepta koga su predstavljale kada ih je prvi put napisao. Sada počinjemo da ih razumevamo u različitom svetlu i možemo nastojati da ciljamo u samo srce Pazolinijeve inspiracije našim savremenim senzibilitetom. Njegova pitanja su pitanja koja su još uvek relevantna za svet današnjice.

Srbi su neosporno i dokazano slavoljubivi i kao pojedinci i kao narod. Kao i svi slavoljubivi narodi, u svom slavoljublju, skloni su da odveć ističu kako su oni prvi u mnogo čemu, pa čak da su prvi i u onom u čemu nikad nisu mogli biti prvi, sem da su direktni potomci starih Vavilonaca, Egipćana, Atlantiđana i drugih. Teško je zaista pronaći kod Srba bilo šta od onoga u čemu su oni stvarno bili prvi, a da tonisu ko zna koliko puta oglasili na sva zvona, čak i onda kad zvona nisu imali...

- Režija: Michael Devine
- Datum premijere: 30.05.2005.godine

Budimo u vezi

  • Trg partizana 12 - 31000 Užice, Srbija.
  • centrala (031) 522-097, 519-966