Iskrivajući istinu društvenih konvencija i granica među ljudima, "Kovači" kuju ono u šta je čovek naučio da veruje, čineći hvalospev ljudskom postojanju i oblikujući dokaz o besmislu svakog sukoba.

Junaci ovog komada pitaju se šta bi bilo da nisu išli u rat, da ih žena nije prevarila, da im je sin bio sin i tako dalje - navodeći nas na spontanu identifikaciju sa likovima i zapitanost kako bismo mi postupili na njihovom mestu. I sve to kroz neverovatnu komičnu vrtešku zasnovanu na jednostavnoj, komičnoj formi hipotetičkog govora, što znači - nestvarnom.

Da li je umetnost veća od života? Od kakvog, od čijeg života? Ko je više pozvan da se bavi ovim pitanjima od najvećeg živog sprskog pesnika i pisca.

Ovo je moj prvi susret sa Ljubomirom Simovićem u pozorištu. I to baš u Užicu, mestu koje zauvek zauzima posebno mesto u našoj književnosti, jer je središte njegove drame. Užice i ova priča su, kako lik Dropca "...kao vjenčani, i pred ljudima i pred ikonama".

"Lov na veštice" je hajka na slobodnu misao, svojevoljnost, neposlušnost, samosvojnost i  slobodnu reč. Taj lov traje vekovima. Iako lovci menjaju svoju uniformu, ideologiju, preuređuju institucije ili svetski poredak, meta je uvek na čelu slobodoumne  misleće osobe, one koja ne ćuti, ne trpi i nije pokorna. Volela bih da mogu da kažem "progon veštica" je metafora ali me svakodnevne vesti demantuju. Nema metafore. Žene i dalje stradaju, trpe nasilje, javni i medijski linč. Umetnici stradaju, intelektualci takođe. 

Dobro došli  u rajski pakao

Nije bez humora ova Čapekova priča koja se dešava na ostrvu na kojem je najveća fabrika na svetu za proizvodnju robota, gde čovek proizvodi robote po ugledu na sebe. Ideja je da služe da b ise čovek oslobodio teškog rada i posvetio svom usavršavanju. Ali... "Ljudima koji imaju ideje ne treba dati vlast", kaže Čapek u komadu.

 „Oduvek sam hteo da radim neku epsku fantastiku. Nešto sto se tiče slovenske mitologije. Tekst Vasilisa Prekrasna, otvorio mi je „neki“ začaran svet za decu. Pored te Ezopovske basne, bajke o alama i vešticama, ovaj tekst Miodraga Stanisavljevića, govori i o nama samima u nekom sociološko-političkom kontekstu. Njegova Vasilisa nije samo bajka o carevim sinovima već edukativna priča da Ne znači- Ne. Ne može neki bahati velmoža (zmaj Ognjan) da tek tako otima sve što misli da mu pripada samo zato što je u stanju da bljuje vatru. S druge strane carević Ivan koji je maltretiran od strane svojih najbližih (braće) uspeva i dokazuje da pojedinac može promeniti svet na bolje.“

Vahidin Prelić

Veliko seosko gazdinstvo daleko od prestonice. Leto. Stari prijatelji dolaze u posetu. Aristokratija, izmorena samom sobom, zimom i dosadom napokon će se malo zabaviti. Biće tu i ručkova i razgovora, društvenih igara i muzike, nostalgičnih sećanja, lamenta nad prošlim vremenima, prikrivenih egzistencijalnih strahova (istovremeno odsustvo straha za egzistenciju) pokušaja da se prevari vreme, zaustavi trenutak, popuni praznina.
Tu je, kao i svakog leta, Rakitin, dugogodišnji ljubavnik Natalije Petrovne i još duže prijatelj njenog muža Arkadija Islajeva. Uobičajen ljubavni trougao koji ne remeti ustaljeni seoski život u letnjim mesecima.

"Svinjski otac" je priča o ljudskim slabostima, strastima, priča o ljubavi i strahu od iste. Posesivna, kakva u korenu potencijalno i jeste svaka majčinska ljubav, "ljubav" majka Dare prerasta u jednu opštu metaforu društva, sebičnog, nesvesnog sebe i nespremnog na promene.

Radnja drame smeštena je u osamdesete godine 20.veka, dok će postavka izaći iz okvira vremena, ali ne i prostora, jer kako sam pisac kaže, govori o mentalitetu srpskog naroda, koji se toliko trudio da razume. Ima li ljubavi bez žrtve i kada žrtva gubi smisao? Koliko smo spremni da se žrtvujemo? Možemo li danas i sebe i druge u potpunosti prihvatiti onakvim kakvi zaista jesmo ili ćemo se uvek vraćati u tačku iz koje smo krenuli?

 Hadži Nemanja Jovanović

Predstava „Goli“ nastala je kao rediteljsko-koreografski istraživački proces autorke Isidore Stanišić koji je započela pojmom protivčoveštvo (što je i radni naziv projekta) sa željom da ispituje transhumanistički kontekst života savremenog čoveka.

Perpleks Mariusa fon Majenburga je komedija zabuna o suočavanju pojedinca sa svojim višestrukim identitetima, iznikla iz drataturgije evropske nove drame, opterećene pohvalama i pokudama zbog svoje slike dehumanizirane suvremene stvarnosti. Vjerovali ili ne, naše glumice i glumci - Bilja, Gaga, Vaha i Deki iz prvog pasusa ovog teksta radonačelnici su novog pravca u savremenom dramskom pismu i teatru, pod nazivom evropska nova drama s ljudskim licem. A zašto je to tako, pozivamo da se uvjerite sami.

Goran Golovko

Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864.-Beograd 19. januar 1938.) je naš najznačajniji komediograf i svakako, najomiljeniji, ne samo kod publike već i kod glumaca i uprave pozorišta, jer je sa njim u dvoranu stizao bolji prihod od ulaznica ali i vedar duh i značajna doza optimizma koja nam je danas potrebnija više nego ikada. Pored dramskih dela, posao je i romane, eseje, priče, a napisao je i prvu srpsku Retoriku koja se i danas izučava na mnogim fakultetima u Srbiji, pa i na Pedagoškom fakultetu u Užicu.

logo pozorista 250

Trg partizana 12 - 31000 Užice, Srbija

centrala (031) 522-097, 519-966

 

XXVIII JUGOSLOVENSKI POZORIŠNI FESTIVAL UŽICE 

od 1-7. novembra 2023.

Sve o njemu i prethodnim festivalima pogledajte na:

www.JPF.uzickopozoriste.rs

Pozorište na socijalnim mrežama

Ovog meseca na programu

Sreda 4.septembar u 20:30 č
KOVAČI
Miloš Nikolić
Nemanja Ranković
Mala scena
UŽICE


Petak 6.septembar u 18:00 č
PALČICA
Po motivima bajke
Nemanja Ranković
Mala scena
UŽICE

Petak 13.septembar u 20:30 č
KOVAČI
Miloš Nikolić
Nemanja Ranković
Mala scena
UŽICE

Sreda 18.septembar u 20:30 č
KOVAČI
Miloš Nikolić
Nemanja Ranković
Mala scena
UŽICE

Petak 20.septembar u 18:00 č
DUGONJA,TRBONJA I VIDONJA
Spasoje Ž.Milovanović
po motivima bajke
Nemanja Ranković
Mala scena
UŽICE

Sreda 25.septembar u 20:30 č
Gostujuća predstava
NJ.K.V.
Istorijska drama o životu princa Đorđa Karađorđevića
Igraju:Aleksandar Stojić i Vladimir Tešović
Uroš Čupić
Mihailo Laptošević
Mala scena
UŽICE

Subota 28.septembar u 20:00 č
PREMIJERA
LETO KADA SAM NAUČILA DA LETIM
Dramatizacija Branislava Ilić
Goran Golovko
Velika scena
UŽICE