„Oduvek sam hteo da radim neku epsku fantastiku. Nešto sto se tiče slovenske mitologije. Tekst Vasilisa Prekrasna, otvorio mi je „neki“ začaran svet za decu. Pored te Ezopovske basne, bajke o alama i vešticama, ovaj tekst Miodraga Stanisavljevića, govori i o nama samima u nekom sociološko-političkom kontekstu. Njegova Vasilisa nije samo bajka o carevim sinovima već edukativna priča da Ne znači- Ne. Ne može neki bahati velmoža (zmaj Ognjan) da tek tako otima sve što misli da mu pripada samo zato što je u stanju da bljuje vatru. S druge strane carević Ivan koji je maltretiran od strane svojih najbližih (braće) uspeva i dokazuje da pojedinac može promeniti svet na bolje.“

Vahidin Prelić

Veliko seosko gazdinstvo daleko od prestonice. Leto. Stari prijatelji dolaze u posetu. Aristokratija, izmorena samom sobom, zimom i dosadom napokon će se malo zabaviti. Biće tu i ručkova i razgovora, društvenih igara i muzike, nostalgičnih sećanja, lamenta nad prošlim vremenima, prikrivenih egzistencijalnih strahova (istovremeno odsustvo straha za egzistenciju) pokušaja da se prevari vreme, zaustavi trenutak, popuni praznina.
Tu je, kao i svakog leta, Rakitin, dugogodišnji ljubavnik Natalije Petrovne i još duže prijatelj njenog muža Arkadija Islajeva. Uobičajen ljubavni trougao koji ne remeti ustaljeni seoski život u letnjim mesecima.

"Svinjski otac" je priča o ljudskim slabostima, strastima, priča o ljubavi i strahu od iste. Posesivna, kakva u korenu potencijalno i jeste svaka majčinska ljubav, "ljubav" majka Dare prerasta u jednu opštu metaforu društva, sebičnog, nesvesnog sebe i nespremnog na promene.

Radnja drame smeštena je u osamdesete godine 20.veka, dok će postavka izaći iz okvira vremena, ali ne i prostora, jer kako sam pisac kaže, govori o mentalitetu srpskog naroda, koji se toliko trudio da razume. Ima li ljubavi bez žrtve i kada žrtva gubi smisao? Koliko smo spremni da se žrtvujemo? Možemo li danas i sebe i druge u potpunosti prihvatiti onakvim kakvi zaista jesmo ili ćemo se uvek vraćati u tačku iz koje smo krenuli?

 Hadži Nemanja Jovanović

Predstava „Goli“ nastala je kao rediteljsko-koreografski istraživački proces autorke Isidore Stanišić koji je započela pojmom protivčoveštvo (što je i radni naziv projekta) sa željom da ispituje transhumanistički kontekst života savremenog čoveka.

Perpleks Mariusa fon Majenburga je komedija zabuna o suočavanju pojedinca sa svojim višestrukim identitetima, iznikla iz drataturgije evropske nove drame, opterećene pohvalama i pokudama zbog svoje slike dehumanizirane suvremene stvarnosti. Vjerovali ili ne, naše glumice i glumci - Bilja, Gaga, Vaha i Deki iz prvog pasusa ovog teksta radonačelnici su novog pravca u savremenom dramskom pismu i teatru, pod nazivom evropska nova drama s ljudskim licem. A zašto je to tako, pozivamo da se uvjerite sami.

Goran Golovko

Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864.-Beograd 19. januar 1938.) je naš najznačajniji komediograf i svakako, najomiljeniji, ne samo kod publike već i kod glumaca i uprave pozorišta, jer je sa njim u dvoranu stizao bolji prihod od ulaznica ali i vedar duh i značajna doza optimizma koja nam je danas potrebnija više nego ikada. Pored dramskih dela, posao je i romane, eseje, priče, a napisao je i prvu srpsku Retoriku koja se i danas izučava na mnogim fakultetima u Srbiji, pa i na Pedagoškom fakultetu u Užicu.

Pedro Almodovar je svoju junakinju kreirao u periodu umetničkog procvata koji je nastao nakon pada Frankove diktature. Pokret „La Vida Madrilena“ nije se poklopio samo sa jačanjem tadašnje španske ekonomije. On se na svim nivoima, a pre svega u kreativnom kontekstu, prelio iz prestonice i ostavio snažan utisak u svim sferama društvenog života širom države.

Više od pedeset godina je prošlo od kad je Šizgal ovim svojim komadom prozvao ljude koji se muče da izgovore jednu reč, koji se koprcaju da bi shvatili šta ona zapravo znači, koji je tretiraju kao nešto što dobro zvuči na reklami i lepo izgleda na filmu, ali u životu ne umeju da je dožive i da je puste u svoje srce. Jedan od likova čak kaže: „LJUBAV – kakva pomodna reč“.

Komad Boli kolo kao polazišnu tačku, svojevrsni lajtmotiv, čime se i uspostavlja tematski okvir sadržaja, uzima stvarni događaj ubistva gde je izvršilac na društvenim mrežama, nakon čina,
obrazložio svoj postupak, ukazao na uzroke i krivce, odao počast svojoj ubijenoj ljubavi i celu ispovest završio izjavom - ''nisam hteo jbg''. Ova rečenica je nadalje često citirana, postala je deo pop kulture, prepoznatljiva je kao toponim za - u ovom konkretnom slučaju krajnje paradoksalno – neostvarenu ljubav, oslanjajući se na čuveni lokalni mit o strasti ''na balkanski način'', gde se ljubav graniči i/ili izjednačava sa smrću, emocije su afektirane, krvoločne u svojoj manifestaciji, život je dert a nagoni uzimaju primat nad etikom i zakonima. Gore naveden primer ubistva ilustruje fenomen ovih prostora – ''balkansku strast'', gde se, ispod flambojantnog, ekspresivnog, čulnog miljea a la Kusturica, zapravo egzotizuje patrijarhalno, konzervativno ustrojstvo polova, gde se šovinizam, mačizam, seksizam uzima kao podrazumevani referentni sistem koji podržavaju i muškarci i žene.

Metamorfoza ljubavi 

Ovo je priča o vrhuncima izopačenosti ljudskog društva zbog novca, a takođe priča o osveti odbačene žene i njenoj ljubavi koja nije mogla umreti. Na prvi pogled reč je o pozorišnom komadu koji kritikuje moć novca u savremenom društvu koje seže toliko daleko da je njome moguće kupiti pravo i pravdu, i učiniti ubistvo legalnim.

logo pozorista 250

Trg partizana 12 - 31000 Užice, Srbija

centrala (031) 522-097, 519-966

 

XXVII JUGOSLOVENSKI POZORIŠNI FESTIVAL UŽICE 

od 1-7. novembra 2022.

Sve o njemu i prethodnim festivalima pogledajte na:

www.JPF.uzickopozoriste.rs

Pozorište na socijalnim mrežama

Ovog meseca na programu

Nedelja 27. novembar u 18 časova
PREMIJERA
VASILISA PREKRASNA

Velika scena

Gostovanje
Ponedeljak 28. novembar u 19:30
I TO SE ZOVE LJUBAV

Sjenica

Sreda 7. decembar u 19:30
SVINJSKI OTAC
Velika scena

Četvrtak 8. decembar u 18:00
Prva repriza
VASILISA PREKRASNA

Velika scena

Subota 10. decembar u 20:00 
Gostovanje
DEJT

Sandra Silađev
Velika scena

Utorak 13. decembar u 19:30  
MESEC (DANA)NA SELU 

Velika scena

Četvrtak 15. decembar u 18:00
Druga repriza
VASILISA PREKRASNA 
Velika scena

Petak 16. decembar u 19:30 
Koncert
UDRUŽENJE ERA

Velika scena

Subota 17. decembar u 18:00
Koncert
KUD PRVI PARTIZAN

Velika scena

Petak 23. decembar u 19:30
MESEC(DANA)NA SELU

Velika scena

Subota 24. decembar u 19:00 
Koncert
KUD SEVOJNO

Velika scena

Utorak 27. decembar u 18:00 
VASILISA PREKRASNA

Velika scena