Komad Boli kolo kao polazišnu tačku, svojevrsni lajtmotiv, čime se i uspostavlja tematski okvir sadržaja, uzima stvarni događaj ubistva gde je izvršilac na društvenim mrežama, nakon čina,
obrazložio svoj postupak, ukazao na uzroke i krivce, odao počast svojoj ubijenoj ljubavi i celu ispovest završio izjavom - ''nisam hteo jbg''. Ova rečenica je nadalje često citirana, postala je deo pop kulture, prepoznatljiva je kao toponim za - u ovom konkretnom slučaju krajnje paradoksalno – neostvarenu ljubav, oslanjajući se na čuveni lokalni mit o strasti ''na balkanski način'', gde se ljubav graniči i/ili izjednačava sa smrću, emocije su afektirane, krvoločne u svojoj manifestaciji, život je dert a nagoni uzimaju primat nad etikom i zakonima. Gore naveden primer ubistva ilustruje fenomen ovih prostora – ''balkansku strast'', gde se, ispod flambojantnog, ekspresivnog, čulnog miljea a la Kusturica, zapravo egzotizuje patrijarhalno, konzervativno ustrojstvo polova, gde se šovinizam, mačizam, seksizam uzima kao podrazumevani referentni sistem koji podržavaju i muškarci i žene.

Metamorfoza ljubavi 

Ovo je priča o vrhuncima izopačenosti ljudskog društva zbog novca, a takođe priča o osveti odbačene žene i njenoj ljubavi koja nije mogla umreti. Na prvi pogled reč je o pozorišnom komadu koji kritikuje moć novca u savremenom društvu koje seže toliko daleko da je njome moguće kupiti pravo i pravdu, i učiniti ubistvo legalnim.

 

Umalo nisam napisao, nadahnutu, punu hrabrosti i hvale, odu nastajućoj predstavi “Kako život”, po tekstu Nine Mitrović, ali…
Pogledao sam, duboko u ono što je ostalo od moje rastrzane rediteljske duše i video samo jednu vodilju, samo jedno svetlo sa svetionika koje me je i koje nas je (saradnike, glumce, tehnički ansambl), vodilo kroz pokušaj stvaranja predstave po ovom sjajnom tekstu - duboko umnom, punom emocija, iskrenosti, jednostavnosti i elegične nasmešenosti prema ljudskom biću u njegovom dugom, trećem, da ne kažem poznom trajanju… A to su bile i ostale napomene autorice Nine Mitrović, na samom početku teksta:

U komediji „Opet plače, al sad od sreće“ Novice Savića, nećemo se susresti sa prodajom bubrega, već sa naručivanjem i kupovinom novorođene dece! Radnja dela događa se u čekaonici na železničkoj stanici provincijskog gradića u kojoj Muniša, u želji da napusti oca stakloresca i rad u njegovoj radionici, zatiče tmurnu i neraspoloženu Oliveru, sredovečnu ženu, koja odlazi za prestonicu neobavljenog posla. Naime, nije uspela da kupi dete od bračnog para, inače poznatog u gradiću, koji već dvadesetak godina „isporučuje“ za dobre novce novorođenčad nerotkinjama!


Ali grad me je štitio dramski je tekst sažete eksplozivne f(r)akture, fokusiran na konkretan događaj – velike proteste povodom otvaranja nove zgrade Evropske centralne banke u Frankfurtu u proleće 2015, ali takođe i vrlo precizno utemeljen u lokalnoj priči o postjugoslovenskim migrantima i njihovoj čežnji za kelnericom Željanom.

U svetu gde su društvene mreže zamenile stvarnost zatičemo savremenu srpsku porodicu sa svim svojim karakterističnim frustracijama, snovima i ambicijama.
Majka - u žaljenju za prošlim vremenima i karijerom koje više nema, sin - depresivac i propali karijerista, odstranjen iz društvenog života, ćerka - neostvarena i ostavljena u potrazi za pripadanjem bilo koje vrste, i unuk - čija je jedina mana to što je dete, što je nevin i talentovan.

Drama "Koštana" se prvi put pojavila pred publikom 1900. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. Od tada, do danas imala je više različitih varijanti. Čak je i sam pisac u nekoliko navrata menjao sadržaj sopstvenog dela. Tako je 1905.g. možda i pod pritiskom kritike toga doba, da su mu dela orijentalna i polupismena, objavio "Koštanu" bez dijalekta, na čistom srpskom književnom jeziku. Najpoznatija je "Koštana" iz 1924. godine koja je i najigranija. I ova varijanta je unekoliko originalna, jer koristi teme i likove koje je Bora objavljivao u različitim izdanjima.

Predstava “Sterijin put u Srbe” bavi se devetogodišnjim boravkom Jovana Sterije Popovića u Srbiji i njegovim delovanjem kao ministra prosvete. Posmatrajući njegov rad u sferi koja nije opštepoznata otkrivamo da je za kratak period kao ministar osnovao najvažnije institucije Srpskog naroda kao što su začetak Akademije nauka, Narodni muzej, Čitalište…

"O kakvom tekstu je ovde reč? Dramaturg Stevan Vraneš je napisao dramu sa pet lica pod naslovom Svedobro. Od tih pet karaktera, tri su ženska. Od tri ženska lika, dva su vršnjakinje, žene u zrelim godinama, u godinama kada smo skloni da pravimo bilanse i svodimo račune sami sa sobom. To su uvek i svuda najbolje godine našeg života. I svaka generacija ima svoje. Jednima su ih pojeli skakavci, politika nebeskog naroda i ratovi devedesetih, drugi su prerano ostarili da bi dočekali tranziciju i demokratizaciju društva, treći su požurili da žive po diktatu i ritmu drugog nekog sveta koji im stalno stvara gorušicu. Kako god bilo, crta je podvučena, sagledava se pređeni put ne bi li se nastavilo dalje, isto kao i do sada ili nekim novim putem. Pitanje je i dilema".

Predstava TREZNILIŠTE nastala je po dramama "Bajka o mrvtoj carevoj kćeri", "Praćka" i "Murlin Murlo" Nikolaja Koljade. Ova predstava je koprodukcija UK „Vuk Stefanović Karadžić“, Narodnog pozorišta iz Kikinde i Užica, Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca, Puls teatra iz Lazarevca i Sportsko-kulturnog centra Obrenovac.

logo pozorista 250

Trg partizana 12 - 31000 Užice, Srbija

centrala (031) 522-097, 519-966

 

www.JPF.uzickopozoriste.rs

od 5-12. nov. 2019.

Sve o njemu i prethodna 23 festivala pogledajte na:

Pozorište na socijalnim mrežama

Ovog meseca na programu