Pedro Almodovar je svoju junakinju kreirao u periodu umetničkog procvata koji je nastao nakon pada Frankove diktature. Pokret „La Vida Madrilena“ nije se poklopio samo sa jačanjem tadašnje španske ekonomije. On se na svim nivoima, a pre svega u kreativnom kontekstu, prelio iz prestonice i ostavio snažan utisak u svim sferama društvenog života širom države.

Više od pedeset godina je prošlo od kad je Šizgal ovim svojim komadom prozvao ljude koji se muče da izgovore jednu reč, koji se koprcaju da bi shvatili šta ona zapravo znači, koji je tretiraju kao nešto što dobro zvuči na reklami i lepo izgleda na filmu, ali u životu ne umeju da je dožive i da je puste u svoje srce. Jedan od likova čak kaže: „LJUBAV – kakva pomodna reč“.

Komad Boli kolo kao polazišnu tačku, svojevrsni lajtmotiv, čime se i uspostavlja tematski okvir sadržaja, uzima stvarni događaj ubistva gde je izvršilac na društvenim mrežama, nakon čina,
obrazložio svoj postupak, ukazao na uzroke i krivce, odao počast svojoj ubijenoj ljubavi i celu ispovest završio izjavom - ''nisam hteo jbg''. Ova rečenica je nadalje često citirana, postala je deo pop kulture, prepoznatljiva je kao toponim za - u ovom konkretnom slučaju krajnje paradoksalno – neostvarenu ljubav, oslanjajući se na čuveni lokalni mit o strasti ''na balkanski način'', gde se ljubav graniči i/ili izjednačava sa smrću, emocije su afektirane, krvoločne u svojoj manifestaciji, život je dert a nagoni uzimaju primat nad etikom i zakonima. Gore naveden primer ubistva ilustruje fenomen ovih prostora – ''balkansku strast'', gde se, ispod flambojantnog, ekspresivnog, čulnog miljea a la Kusturica, zapravo egzotizuje patrijarhalno, konzervativno ustrojstvo polova, gde se šovinizam, mačizam, seksizam uzima kao podrazumevani referentni sistem koji podržavaju i muškarci i žene.

Metamorfoza ljubavi 

Ovo je priča o vrhuncima izopačenosti ljudskog društva zbog novca, a takođe priča o osveti odbačene žene i njenoj ljubavi koja nije mogla umreti. Na prvi pogled reč je o pozorišnom komadu koji kritikuje moć novca u savremenom društvu koje seže toliko daleko da je njome moguće kupiti pravo i pravdu, i učiniti ubistvo legalnim.

 

Umalo nisam napisao, nadahnutu, punu hrabrosti i hvale, odu nastajućoj predstavi “Kako život”, po tekstu Nine Mitrović, ali…
Pogledao sam, duboko u ono što je ostalo od moje rastrzane rediteljske duše i video samo jednu vodilju, samo jedno svetlo sa svetionika koje me je i koje nas je (saradnike, glumce, tehnički ansambl), vodilo kroz pokušaj stvaranja predstave po ovom sjajnom tekstu - duboko umnom, punom emocija, iskrenosti, jednostavnosti i elegične nasmešenosti prema ljudskom biću u njegovom dugom, trećem, da ne kažem poznom trajanju… A to su bile i ostale napomene autorice Nine Mitrović, na samom početku teksta:

U komediji „Opet plače, al sad od sreće“ Novice Savića, nećemo se susresti sa prodajom bubrega, već sa naručivanjem i kupovinom novorođene dece! Radnja dela događa se u čekaonici na železničkoj stanici provincijskog gradića u kojoj Muniša, u želji da napusti oca stakloresca i rad u njegovoj radionici, zatiče tmurnu i neraspoloženu Oliveru, sredovečnu ženu, koja odlazi za prestonicu neobavljenog posla. Naime, nije uspela da kupi dete od bračnog para, inače poznatog u gradiću, koji već dvadesetak godina „isporučuje“ za dobre novce novorođenčad nerotkinjama!


Ali grad me je štitio dramski je tekst sažete eksplozivne f(r)akture, fokusiran na konkretan događaj – velike proteste povodom otvaranja nove zgrade Evropske centralne banke u Frankfurtu u proleće 2015, ali takođe i vrlo precizno utemeljen u lokalnoj priči o postjugoslovenskim migrantima i njihovoj čežnji za kelnericom Željanom.

U svetu gde su društvene mreže zamenile stvarnost zatičemo savremenu srpsku porodicu sa svim svojim karakterističnim frustracijama, snovima i ambicijama.
Majka - u žaljenju za prošlim vremenima i karijerom koje više nema, sin - depresivac i propali karijerista, odstranjen iz društvenog života, ćerka - neostvarena i ostavljena u potrazi za pripadanjem bilo koje vrste, i unuk - čija je jedina mana to što je dete, što je nevin i talentovan.

Drama "Koštana" se prvi put pojavila pred publikom 1900. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. Od tada, do danas imala je više različitih varijanti. Čak je i sam pisac u nekoliko navrata menjao sadržaj sopstvenog dela. Tako je 1905.g. možda i pod pritiskom kritike toga doba, da su mu dela orijentalna i polupismena, objavio "Koštanu" bez dijalekta, na čistom srpskom književnom jeziku. Najpoznatija je "Koštana" iz 1924. godine koja je i najigranija. I ova varijanta je unekoliko originalna, jer koristi teme i likove koje je Bora objavljivao u različitim izdanjima.

logo pozorista 250

Trg partizana 12 - 31000 Užice, Srbija

centrala (031) 522-097, 519-966

 

www.JPF.uzickopozoriste.rs

od 5-12. nov. 2019.

Sve o njemu i prethodna 23 festivala pogledajte na:

Pozorište na socijalnim mrežama

Ovog meseca na programu


PREMIJERA
"ISPOVEST PORNO DIVE"
Četvrtak 6. maj u 20 časova

PRVA REPRIZA
"ISPOVEST PORNO DIVE"

Petak 7. maj u 20 časova

"ISPOVEST PORNO DIVE"
Ponedeljak 10. maj u 20 časova
Utorak 11. maj u 20 časova
Sreda 12. maj u 20 časova
Četvrtak13. maj u 20 časova
Petak 14. maj u 20 časova
Ponedeljak 24. maj u 20 časova
Sreda 26. maj u 20 časova
Predstava se zbog autorskog koncepta izvodi u pozorišnom salonu za jednog gledaoca

PREMIJERA
"D PIG"
Ponedeljak 17. maj u 19:30h
Velika scena Užice

PRVA REPRIZA
"D PIG"
Utorak 18. maj u 19:30h
Velika scena Užice

"D PIG"
Petak 21. maj u 19:30h
Utorak 25. maj u 19:30h
Četvrtak 27. maj u 19:30h
Velika scena Užice

GOSTOVANJE - SPORTSKI CENTAR ČAJETINA
"I TO SE ZOVE LJUBAV"
Sreda 19. maj u 19 časova

"I TO SE ZOVE LJUBAV"
Četvrtak 20. maj u 19:30h
Velika scena Užice