Bajka, onako kako je mi uglavnom poznajemo, vuče korene od dvojice autora iz 16. odnosno 17. veka: Straparola i Bazile. Njima se kasnije pridružuju Pero, braća Grim, Andersen, Vajld itd. Iako su većinu bajki deca sveta znala, bajke je proslavio Dizni, tako što je ekranizovao neke od najboljih.
Naša namera je da deci prikažemo jednu uzbudljivu priču i da ih uvedemo u čaroliju bajke, pozorišta i života. Kao i uvek neka će se deca bojati, neka će uživati, neka će plakati, neka se smejati, neka izlaziti, neka ulaziti… mi ipak i jedino pričamo priču da se u životu valja boriti, da je odrastanje zanimljiv put pun čudesa, ali da se „na kraju” dobija nagrada u vidu princa ili princeze, koji su svuda oko nas... samo ih treba prepoznati.
Zadržali smo glavni zaplet onako kako ga svi poznaju: princezu na rođenju proklinje zla vila da će se ubosti na vreteno i umreti; jedna od dobrih vila to prokletstvo menja u stogodišnji san; princeza se ipak ubode na vreteno; celo kraljevstvo zaspi; dolazi princ, koji poljubi princezu i prokletstvo nestane. I čiča miča i gotova priča.
Međutim, poučeni genijalnim scenariom crtanog filma, ovoj opštepoznatoj priči dodelili smo nekoliko novih motiva, a kojih nema niti u jednoj poznatoj verziji, ili barem mi za njih ne znamo. Zašto smo to uradili? - Zato što volimo da se igramo. Gde smo se igrali?
- Najtačnije rečeno: u pozorištu. Ali, isto tako se možemo igrati i u dvorištu, garaži, stanu…Gde god - samo se valja prepustiti maštanju i ljubavi. I sreća će sigurno doći. Zašto baš na kraju – nebitno. Može da dođe kad hoće. Bitno je da dolazi. I kad znaš da dolazi... onda uživaš...
mr Spasoje Ž. Milovanović
