Ono je protivljenje razumu radi oslobađanja razuma, iskrivljavanje stvarnosti radi poniranja u njene dubine, negiranje jednih pravila radi stvaranja novih i sveobuhvatnijih. Pozorište je prevladavanje straha, nemoći, tame, sputanosti, tromosti i nepokretnosti. Pozorište je stvaranje, oblikovanje novog prema postojećem, traženje pravog lica ispod maske. Pozorište je deo slobode. Pozorište je čarobna zemlja detinjstvai bajki. Pozorište je onoliko pozorište koliko je bliže detinjstvu i bajkama, kao što su detinjstvo i bajke više detinjstvo i bajke što su blize pozorištu.
Baš u takvo pozorištei baš u takvo detinjstvo i baš u takvu bajku želimo da uvedemo publiku. Dobrodošli u svet Andersenove Palčice!
Ova priča je u nekim delovima pomalo strašna, ali kao i svaka bajka donosi nam srećan kraj, jer dok nije sreća - nije kraj. A na svakom kraju - uveke je jedan novi početak, kako to pesnik jednom reče. Naša bajka govori o maloj devojčici veličine palca, Palčici, koja, uprkossvom malom telu, svojom dobrotom i poštenjem savladava sve poteškoće odrastanja i na kraju bude nagrađena pravom ljubavi i srećnim životom. E to je taj novi početak.
Baš kao Palčica, sva su deca različita, ali svako od njih nosi neki svoj poseban dar. To je važno da se zapamti i pre i posle i uvek... i na početku i na kraju.
Spasoje Ž. Milovanović
