Kada je dobro vreme za ljubav?

Treba da pričamo o nežnosti uvek i svuda. I među svojima, i u društvu, i na robiji. Živimo u tupim i grubim vremenima, u obezljuđenom dobu i danas, nakon svega, za nežnost je krajnje vreme. Jugoslavenski pozorišni festival „Bez prevoda“ u Užicu, uvek je želio da, preko dobrog teatra i sjajnih glumaca, podeli sa publikom probleme sveta u kojem živimo, ali je takođe nastojao i da ljudima pruži nadu. Zato slogan našeg festivala ove godine glasi „Pričaj mi o nežnosti“, nasuprot vremenu nesigurnosti, strepnje i izolacije. U predstavama koje smo odabrali za ovo jesenje pozorišno okupljanje u Užicu tražili smo bar jedno zrnce nežnosti, odsjaj tog blagog osećaja koji ljude vraća bliskosti i udaljuje ih od oštrih razvalina stvarnosti. Naravno, predstave koje smo pozvali na ovaj festival različitog su tematskog i estetskog prosedea ali u njima ima dovoljno razloga da verujemo kako svetlo topline i empatičnosti može biti jače od tamne senke vremena u kojem živimo. Tako predstava „Sedam strahova“, prema tekstu Selvedina Avdića, Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice i u režiji Selme Spahić, govori o našoj gorkoj historiji, sa kojom se možemo suočiti samo ako o njoj razgovaramo i ako jedni drugima pružimo ruku. Jedino tako možemo zaista da budemo dobri, na čemu insistira ova predstava. Na drugoj strani, „Zelena čoja Montenegra“, prema romanu Mome Kapora u saradnji sa Zukom Džumhurom, u kooprodukciji Beogradskog dramskog pozorišta, Festivala Budva Grad Teatar i Gradskog pozorišta Podgorica, želi da nam pokaže da na ovom svetu ne postoje samo politika, ratovi i prevare, nego i čast, ponos i ljubav. Predstava „64“ Atelja 212, prema komadu Tene Štivičić i u režiji Alise Stojanović, govori o očajničkoj težnji za rođenjem deteta, prema novom životu, puno pre nego što uopšte postoji mogućnost da se taj novi život začne, dok predstava „Đokonda“ Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice i u režiji Dušanke Belade govori o tome šta nam danas znači lepota, puno kasnije od trenutka kada je moderna umetnost izmenila svoje lice. Iz Zagreba dolazi predstava Hrvatskog narodnog kazališta „Znaš ti ko sam ja“ u režiji Ivana Penovića, koja karikiranjem historijskih događaja i stvarnih ličnosti sugeriše da su nam u životu često bliži i simpatičniji bezopasni probisveti, nego opasni moralisti koji će nam prvom prilikom zavrnuti šiju. Na tom tragu je i predstava Narodnog pozorišta iz Pirota „Strah – jedna topla ljudska priča“, u režiji pokojnog Igora Vuka Torbice, koja suprotstavlja običan svet jednostavnih ljudi, punih slabosti ali i lekovite ljudske topline, nasuprot onima koji bi te ljudske duše htele da zarobe. Konačno, Jugoslovensko dramsko pozorište predstaviće se sa predstavom „Pučina“ prema komadu Branislava Nušića i u režiji Egona Savina koja na tragičan, apsurdan i satiričan način pokazuje šta se događa sa nežnošću kada svi sa njome trguju ali niko u nju istinski ne veruje. Nadamo se, biće ovo festival dobrih predstava, na kojem ćemo opet svi biti zajedno, usprkos vremenu koje na svaki način hoće da nas razdvoji.