Narodno pozorište Užice postalo je teatarski fenomen: daleko od metropole, u ne baš komfornim tehničkim i finansijskim uslovima, bez velike medijske pažnje, stvara veliku pozorišnu "buku", domaću i evropsku. Najnoviji uspeh ovog ansambla na 39. Pozorišnom bijenalu u Veneciji, kao prvog teatra iz Srbije koje je učestvovalo na tom prestižnom evropskom festivalu, nije posledica stihije, niti početničke sreće, već dugogodišnjeg iskustva, predanog rada i želje da proveri svoje potencijale i" provetri" sopstvenu scenu. Uspeh je još veći, jer je ovaj teatar pronašao način kako da se uporedi sa drugima i to baš u ovo tranziciono vreme, koje ne mazi kulturu i umetnost. Biti jedini i nije toliko vredno, ali je veoma važno dokazati se i izvan sopstvenog atara. Time se i potvrđuje ona stara da je provincijalizam stanje duha, a ne suma kilometara koju treba preći do metropole.

Nenad Kovačević