Repertoar

Boli kolo

Komad Boli kolo kao polazišnu tačku, svojevrsni lajtmotiv, čime se i uspostavlja tematski okvir sadržaja, uzima stvarni događaj ubistva gde je izvršilac na društvenim mrežama, nakon čina,
obrazložio svoj postupak, ukazao na uzroke i krivce, odao počast svojoj ubijenoj ljubavi i celu ispovest završio izjavom - ''nisam hteo jbg''. Ova rečenica je nadalje često citirana, postala je deo pop kulture, prepoznatljiva je kao toponim za - u ovom konkretnom slučaju krajnje paradoksalno – neostvarenu ljubav, oslanjajući se na čuveni lokalni mit o strasti ''na balkanski način'', gde se ljubav graniči i/ili izjednačava sa smrću, emocije su afektirane, krvoločne u svojoj manifestaciji, život je dert a nagoni uzimaju primat nad etikom i zakonima. Gore naveden primer ubistva ilustruje fenomen ovih prostora – ''balkansku strast'', gde se, ispod flambojantnog, ekspresivnog, čulnog miljea a la Kusturica, zapravo egzotizuje patrijarhalno, konzervativno ustrojstvo polova, gde se šovinizam, mačizam, seksizam uzima kao podrazumevani referentni sistem koji podržavaju i muškarci i žene.

Poseta

Metamorfoza ljubavi

Ovo je priča o vrhuncima izopačenosti ljudskog društva zbog novca, a takođe priča o osveti odbačene žene i njenoj ljubavi koja nije mogla umreti. Na prvi pogled reč je o pozorišnom komadu koji kritikuje moć novca u savremenom društvu koje seže toliko daleko da je njome moguće kupiti pravo i pravdu, i učiniti ubistvo legalnim.

Kako život

Umalo nisam napisao, nadahnutu, punu hrabrosti i hvale, odu nastajućoj predstavi “Kako život”, po tekstu Nine Mitrović, ali…
Pogledao sam, duboko u ono što je ostalo od moje rastrzane rediteljske duše i video samo jednu vodilju, samo jedno svetlo sa svetionika koje me je i koje nas je (saradnike, glumce, tehnički ansambl), vodilo kroz pokušaj stvaranja predstave po ovom sjajnom tekstu - duboko umnom, punom emocija, iskrenosti, jednostavnosti i elegične nasmešenosti prema ljudskom biću u njegovom dugom, trećem, da ne kažem poznom trajanju… A to su bile i ostale napomene autorice Nine Mitrović, na samom početku teksta:

Opet plače, al sad od sreće

U komediji „Opet plače, al sad od sreće“ Novice Savića, nećemo se susresti sa prodajom bubrega, već sa naručivanjem i kupovinom novorođene dece! Radnja dela događa se u čekaonici na železničkoj stanici provincijskog gradića u kojoj Muniša, u želji da napusti oca stakloresca i rad u njegovoj radionici, zatiče tmurnu i neraspoloženu Oliveru, sredovečnu ženu, koja odlazi za prestonicu neobavljenog posla. Naime, nije uspela da kupi dete od bračnog para, inače poznatog u gradiću, koji već dvadesetak godina „isporučuje“ za dobre novce novorođenčad nerotkinjama!

Ali grad me je štitio

Ali grad me je štitio dramski je tekst sažete eksplozivne f(r)akture, fokusiran na konkretan događaj – velike proteste povodom otvaranja nove zgrade Evropske centralne banke u Frankfurtu u proleće 2015, ali takođe i vrlo precizno utemeljen u lokalnoj priči o postjugoslovenskim migrantima i njihovoj čežnji za kelnericom Željanom.

Kako održavati fikus

U svetu gde su društvene mreže zamenile stvarnost zatičemo savremenu srpsku porodicu sa svim svojim karakterističnim frustracijama, snovima i ambicijama.
Majka - u žaljenju za prošlim vremenima i karijerom koje više nema, sin - depresivac i propali karijerista, odstranjen iz društvenog života, ćerka - neostvarena i ostavljena u potrazi za pripadanjem bilo koje vrste, i unuk - čija je jedina mana to što je dete, što je nevin i talentovan.

Koštana

Drama "Koštana" se prvi put pojavila pred publikom 1900. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. Od tada, do danas imala je više različitih varijanti. Čak je i sam pisac u nekoliko navrata menjao sadržaj sopstvenog dela. Tako je 1905.g. možda i pod pritiskom kritike toga doba, da su mu dela orijentalna i polupismena, objavio "Koštanu" bez dijalekta, na čistom srpskom književnom jeziku. Najpoznatija je "Koštana" iz 1924. godine koja je i najigranija. I ova varijanta je unekoliko originalna, jer koristi teme i likove koje je Bora objavljivao u različitim izdanjima.

Serbio, zemljo roda moga - Sterijin put u Srbe

Predstava “Sterijin put u Srbe” bavi se devetogodišnjim boravkom Jovana Sterije Popovića u Srbiji i njegovim delovanjem kao ministra prosvete. Posmatrajući njegov rad u sferi koja nije opštepoznata otkrivamo da je za kratak period kao ministar osnovao najvažnije institucije Srpskog naroda kao što su začetak Akademije nauka, Narodni muzej, Čitalište…

Svedobro

"O kakvom tekstu je ovde reč? Dramaturg Stevan Vraneš je napisao dramu sa pet lica pod naslovom Svedobro. Od tih pet karaktera, tri su ženska. Od tri ženska lika, dva su vršnjakinje, žene u zrelim godinama, u godinama kada smo skloni da pravimo bilanse i svodimo račune sami sa sobom. To su uvek i svuda najbolje godine našeg života. I svaka generacija ima svoje. Jednima su ih pojeli skakavci, politika nebeskog naroda i ratovi devedesetih, drugi su prerano ostarili da bi dočekali tranziciju i demokratizaciju društva, treći su požurili da žive po diktatu i ritmu drugog nekog sveta koji im stalno stvara gorušicu. Kako god bilo, crta je podvučena, sagledava se pređeni put ne bi li se nastavilo dalje, isto kao i do sada ili nekim novim putem. Pitanje je i dilema".

Treznilište

Predstava TREZNILIŠTE nastala je po dramama "Bajka o mrvtoj carevoj kćeri", "Praćka" i "Murlin Murlo" Nikolaja Koljade. Ova predstava je koprodukcija UK „Vuk Stefanović Karadžić“, Narodnog pozorišta iz Kikinde i Užica, Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca, Puls teatra iz Lazarevca i Sportsko-kulturnog centra Obrenovac.

More...

Mandragola

Komedija Mandragola može se uzeti kao možda najbolji primer renesansne komedije: brzi prelazi kratkih scena, slojevit jezik, oštro ocrtani karakteri, komika izraza i situacije, erotski sadržaj, oštroumnost zapleta, koja već u naslovu upućuje na dvosmislenost, koja upravo zbog toga za mnoge interpretatore Makijavelijevog dela jeste izvorište i ishodište „makijavelizma“ i „antimakijavelizma“.

Palčica

Pozorište je drevno, moćno i večno. Pozorište prati čoveka od trenutka kad je rečima i pokretima mogao oblikovati svoje misli, želje, smehove, strahove i nadanja, pa sve do najrazvijenijeg momenta kad na osnovu otkrića razvija u mašti još nedostignute mogućnosti. Pozorište je beg od skučenosti, zagledavanje iza dostupnog sveta, projektovanje vlastitih zelja i domišljanja u postojeći svet, pozorište je dete sna koji se zasniva na postojećoj stvarnosti.

Kralj Lir

Vreme, „veliki proždrljivac“, neumoljivo mrvi sve što zatekne ispred sebe i njegovi su preobražaji uvek fokusirani na odnos snaga između sile i slabosti. Posmatrano iz te perspektive, „Kralj Lir“ jeste tragedija o prolaznosti, ne samo jednog čoveka već čitavog jednog sveta. Lir je, bar onako kako ga je Šekspir napisao, čovek koji se u svojim poznim godinama suočava sa ponorom.

Nevidljivi ljudi

DRAMATURŠKA EKSPLIKACIJA

Komad “Nevidljivi ljudi” bavi se različitim oblicima eskapizma. Kod Oskara to je beg od realnosti braka koji se urušio i ljubavi koja je izneverila očekivanja, kod Relje, koji se u poslu lekara stalno suočava sa smrću i patnjom, to je beg u alkoholizam, kod Darka beg iz zemlje u emigraciju... Kod Anite, beg od same sebe i sveta koji je okružuje.