LEPA BRENA PROJECT
Autori i reditelji: Vladimir Aleksić i Olga Dimitrijević
Pisci: Olga Dimitrijević, Vedrana Klepica, Slobodan Obradović, Maja Pelević Tanja Šljivar
Dramaturg: Dimitrije Kokanov
Koreograf: Igor Koruga
Scenograf: Nikola Knežević
Kostimografkinja: i Milica Kolarić i Senka Kljakić
Kompozitor: Draško Adžić
Korepetitor: Ana Ćosović
Organizatorka i izvršna producentkinja: Olivera Kecojević
PODELA
BRENA GRADITELJSTVA – Jovana Belović/Jovana Gavrilović
Autorka teksta Vedrana Klepica
BRENA BIZNISMENKA – Jasna Đuričić/Alekandra Janković
Autorka teksta Maja Pelević
BRENA PESME - Jelena Ilić
Autorka teksta Olga Dimitrijević
BRENA JUGOSLOVENKA – Anđela Jovanović/Tamara Krcunović
Autorka teksta Tanja Šljivar
BRENA SEKSUALNOSTI – Vladimir Aleksić
Autor teksta Slobodan Obradović
O PREDSTAVI
Lepa Brena je najveća zvezda Jugoslavije, simbol njenog šoubiznisa i prosperiteta. Njena karijera koja je počela u turbulentnim osamdesetim godinama, kao da prati sve socijalističke i postsocijalističke kulturne, političke i ekonomske transformacije koje su se desile saJugoslavijom, uključujući i raspad zemlje i njenu stidljivu reinvenciju u kulturnom prostoru. U figuru Lepe Brene upisane su teme šou biznisa, odnosno tržišno-kapitalističkog funkcionisanja u socijalističkoj ekonomiji osamdesetih; potom rata , tranzicije na kapitalizam i gomilanje bogatstva, i na koncu nostalgije za starom zemljom. Istovremeno, figura Brene neminovno spaja društveno-politički kontekst sa našim ličnim istorijama, afektima, i življenim iskustvom.
Lepa Brena je dakle za nas, ali verujemo i za mnoge druge – simbol; i stare zemlje, i našeg odrastanja, i otkrivanja seksualnosti. Zato i ovaj projekat nije zamišljen kao biografska predstava, već sasvim drugačije: kroz najveći šoubiznis simbol Jugoslavije, želimo da suštinski pričamo o kompleksnosti i unutrašnjim kontradikcijama poslednje skoro četiri dekade ovih prostora, o njegovim društveno-političkim transformacijama, ponosu i bolu, o razočarenjima i nadi, i o nama samima. Sama predstava podrazumeva istraživanje različitih izvođačkih praksi, od strane autorskog tima i pet izvođača na sceni. Reč je dakle o pet Brena koje kroz monološke iskaze kontekstualizuju temu projekta, problematizuju je i stupaju u međusobne odnose, tvoreći
tako od niza monologa jednu široku dijalošku formu.
Projekat mobiliše različite jezike glumačkog i plesnog, te muzičkog teatra, stvarajući poligon za razvoj imverzivnog pozorišnog događaja, gde svi učesnici predstave stupaju u dijalog sa navedenim tematskim okvirom i naslagama sopstvenog sećanaj i ličnim iskustvom kao primarnim kontekstom razumevanja naše kolektivne prošlosti.
PRESS - LEPA BRENA PROJECT
‘Pametna predstava, jedan vrhunski politički teatar, jedan gorak balkanski cabaret i jedna autentična storija o uspjehu najveće balkanske estradne zvijezde, sa svim trnjem po putu’ JUTARNJI LIST
‘Senzacionalno talentirani glumci’ Gloria Hrvatska
‘AKO JE SVRHA POZORIŠTA KATARZA ONDA JE OVA PREDSTAVA USPELA U TOME jer ona nam omogućava da pogledamo u oči uspomenama i sagledamo koliko je možda bilo naivno verovati u ideju jednog zajedničkog sna’ DANAS
‘Jasna Đuričić igra maestralno Brenu Biznismenku. Ona svoj lik donosi toliko snažno i autentično da jednostavno poželite da njena igra ne prestane nikad’ VREME
‘Ono što je najupečatljivije u predstavi je snažna i moćna igra svih protagonista. Svaka od ovih maestralnih uloga predstavlja predstavu za sebe.’ Srdjan Vukadinović - Kazališni susreti Brčko
‘Kroz ženu koja je bila simbol Jugoslavije isprčana je priča o Jugoslaviji’ RADIO BEOGRAD
‘Jasna Đuričić je savršena, toliko da se Brena rasplakala u publici’ DANAS
‘Olga Dimitrijević i Vladimir Aleksić svoju junakinju/junakinje ostavljaju prisutne sve vreme na sceni, teren predstave markiraju kao jednu veliku razvalinu na kojoj se nalazimo posle sveg užasa koji je prošao jugoslovenskim prostorom. Otvaraju niz pitanja: odnosa kako prema našoj stvarnosti, zatim Jugoslaviji, nama samima, jer je šamar koji nam država udara onaj koji mi udaramo našoj deci. Zato je scena u kojoj Jasna Đuričić / Brena Biznismenka svom svojom snagom trči noseći jugoslovensku zastavu svečana i tragična. Slika koju sam sve vreme imala nije nosila glamur zvezde u sebi nego jednu vrstu pustoši u kojoj smo dok iznova sastavljamo sebe same.’ VREME
‘Predstava koja misli, oseća i debatuje’ Prof. Dr. Milena Šešić Dragićević
‘Predstava koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim’ ŠABAČKO PROLEĆE FESTIVAL Dragana Bošković
‘Predstava o životima i snovima koji su se pretvorili u košmar, a potom razbili u paramparčad .’ DANAS